Iako je du­go ni­je bi­lo na mu­zič­koj sce­ni, fa­no­vi Ta­nje Ba­nja­nin i dalje su brojni. Ko­nač­no se po­ja­vi­la u no­vom šou pro­gra­mu „Lu­da ku­ća” na RTS 1 ko­ji je po­sve­ćen kva­li­tet­noj pop mu­zi­ci stva­ra­noj u pro­te­klih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja. Ona će u po­me­nu­toj emi­si­ji bi­ti dio ti­ma ko­ji će se tak­mi­či­ti pro­tiv dru­ge eki­pe.
- To je pra­va te­le­vi­zi­ja i pra­va emi­si­ja u ko­joj se mi, mu­zi­ča­ri i pje­va­či, osje­ća­mo baš ka­ko tre­ba dok ra­di­mo svoj po­sao. Svi smo pje­va­li sta­re hi­to­ve i div­no se za­ba­vlja­li - ka­že Ta­nja.
Sni­ma­nje je ve­o­ma ob­ra­do­va­lo Ta­nju, jer tvr­di da osim RTS emi­si­je „Tri bo­je zvu­ka”, u ko­joj je već go­sto­va­la, ona ne­ma gdje da pred­sta­vi svo­ju mu­zi­ku, pa je za­to njen pro­šlo­go­di­šnji singl „Lju­bav se umo­ri­la” pro­šao go­to­vo ne­za­pa­že­no. Ja­sno je, na­me­će se pi­ta­nje da li se no­vom pje­smom vra­ća na mu­zič­ku sce­nu.
- Pi­ta­ju me to svi, a ja ka­da gle­dam iz svo­je per­spek­ti­ve, ni­ka­da ni­gdje ni­sam ni od­la­zi­la, tu sam pa sam tu, ali u ne­kom svom tem­pu - iskre­na je pje­va­či­ca. - Ta­kva je mo­ja ka­ri­je­ra, ali je de­fi­ni­tiv­no du­go­go­di­šnja. Iskre­no, stal­no pla­ni­ram da se vra­tim na sce­nu, ali oči­gled­no je da ne­do­volj­no ra­dim na to­me. Na po­slu sam od osam do če­ti­ri, pa do­đem ku­ći gdje me če­ka­ju dje­ca, ku­va­nje, pra­nje i osta­le uobi­ča­je­ne oba­ve­ze i ta­ko je i moj pje­vač­ki po­sao ostao po stra­ni. Ne kre­ćem se me­đu lju­di­ma, ne idem u me­di­je, mo­ra­la bih na to­me da po­ra­dim, ali ni­ka­ko da se na to fo­ku­si­ram. Imam pra­vo­li­nij­ski kurs u ka­ri­je­ri, ali po­ne­kad mi se či­ni da sam se po­gu­bi­la, u smi­slu da ne znam oda­kle da poč­nem. Imam bend go­di­na­ma, sprem­ni smo uvi­jek, ali ne­ka­ko ne­mam gdje da pred­sta­vim svo­ju mu­zi­ku. Ne vi­dim do­volj­no kva­li­tet­nih emi­si­ja.
Ni­je Ta­nja pri­hva­ti­la ni dru­štve­ne mre­že kao na­čin ko­mu­ni­ka­ci­je sa pu­bli­kom, ka­že da ni tu ne pri­ma baš sva­ko­ga. Ipak, ka­da god da od­lu­či da se vra­ti na sce­nu i za­pje­va, glas joj je vi­za za uspjeh.
- To je kon­stan­ta, kva­li­tet, i tu ne­ma mno­go fi­lo­zo­fi­je - tvr­di pje­va­či­ca. - Iako zvu­či aro­gant­no, upra­vo na svoj glas i ra­ču­nam. Pot­pu­no sam svje­sna da ka­da sta­nem na bi­nu i za­pje­vam, ni­je pri­stoj­no re­ći, ali sve osta­lo pa­da u sjen­ku. Ka­ko ko iz­gle­da, ma­nje je bit­no. Sa gla­som ne ra­dim ni­šta spe­ci­jal­no, ne bri­nem o nje­mu, on bri­ne o me­ni, a dok pje­vam, ja se re­ge­ne­ri­šem. Za­i­sta, fi­zič­ki ozdra­vim, ne pri­čam sim­bo­lič­ki.


Osta­la bez ci­pe­la na bi­ni

Na kon­cer­tu „U inat 75”, ko­ji je u ma­ju or­ga­ni­zo­vao kom­po­zi­tor Kor­ne­li­je Ba­ta Ko­vač, Ta­nja je iz­vo­di­la nje­go­vu ču­ve­nu nu­me­ru „Zlat­ni dan”. Me­đu­tim, do­go­dio joj se peh:
- Ne­ma gdje ni­sam pje­va­la i ni­ka­da ni­gdje mi se šti­kla ni­je za­gla­vi­la na bi­ni. To mi pr­vi put do­go­di­lo baš na sce­ni Na­rod­nog po­zo­ri­šta, na ko­ju sam ta­da pr­vi put sta­la. Spon­ta­no sam i šar­mant­no to iz­ve­la, ne­ka­ko pri­rod­no - iz­u­la sam se i na­sta­vi­la da pje­vam. Lju­di to vo­le, vo­le ka­da je pri­rod­no, iako smo okru­že­ni vje­šta­ci­ma. Na kra­ju je is­pa­lo sim­pa­tič­no ka­ko sam se sna­šla, a Kor­ne­li­je ni­je ni pri­mi­je­tio bor­bu že­ne i ci­pe­le na bi­ni.